Mikrobiomom se smatra skup mikroorganizama (bakterija, gljivica, plesni, virusa), koji normalno žive u, ili na ljudskoj ćeliji. Mikrobiom čini 1-3% ukupne mase ljudskog tela, a prevazilazi broj humanih ćelija za faktor 10. Odgovoran je za brojne fiziološke funkcije, od odbrane organizma od patogenih mikroorganizama do sinteze esencijalnih vitamina i enzima neophodnih za varenje.
Industrija hrane prepoznala je značaj probiotika (dobrih bakterija) godinama unazad. Danas najnovija saznanja dovode do potrebe da se unapredi mikrobiotska kultura kože i na taj način ojača njena zaštitna barijera.
Kako probiotici deluju i zašto su tako dobri za našu kožu
Slično kao što održavaju dobar balans u stomaku, topikalni probiotici pomažu u očuvanju zaštitnog filma kože, poznatog i kao „kiseli kaput“. Prirodni bakterijski eko-sistem kože je u balansu. Kao takav, pomaže u očuvanju kisele pH vrednosti i očuvanju vlage, te učestvuje u odbrani od štetnih mikroorganizama. Savremeni način života često remeti taj balans, a kao krajnji rezultat koža postaje suva, osetljiva i često puca.
Dovodeći u ravnotežu prebiotike (ishranu za probiotike) i probiotike, omogućavamo rekonstrukciju zaštitnog eko-sistema kože.
Anti-pollution koncept (koncept odbrane od slobodnih radikala) predstavlja urbani trend razvoja i očuvanja probiotskog štita kože, odgovornog ne samo za prirodnu odbranu od patogenih organizama već i za očuvanje vitalnosti, njene elastičnosti, a samim tim, i zdravog i lepog izgleda.
Kliničke studije sprovedene u prethodnom periodu pokazale su brojne pozitivne efekte tokom primene prebiotika i probiotika na koži ispitanika. Brojni pozitivni efekti dobijeni su u nezi zrele kože (anti-age nega), ali i kod osetljive i aknama sklone kože.
Sudeći po dobijenim rezultatima istraživanja, budućnost nege kože pripada kozmetičkim proizvodima sa probioticima.
